Како се дели карипски poker? Дилер у карипском pokeru ништа не одлучује: дели карте, отвара једну своју, а кад играчи одлуче, отвара преостале четири и проверава квалификацију. Дели се из једног шпила, који се меша после сваке руке, руком или машином. Играчи не смеју да показују карте једни другима нити да их размењују, јер би то променило изгледе. Свака рука иде сама против дилера, па одлука суседа не утиче на туђи исход.
Руке у карипском pokeru рангирају се као у класичном pokeru: од највише карте, преко пара, два пара, три исте, кенте, боје и фула, до poker руке, кента боје и краљевске боје. Исплата за позив расте са јачином руке, обично од један према један за пар до сто према један за краљевску боју. У многим салама највећа исплата има горњу границу, па табела са стола вреди више од општег списка. Јака рука вреди много само када се дилер квалификује.
Предност куће у карипском pokeru је око пет одсто антеа, више него у већини других стоних игара. Највећи део те предности долази из правила квалификације: кад дилер нема квалификацију, јака рука играча наплаћује само анте, а позив се враћа без добитка. Основна стратегија је проста: наставити са паром или јачом руком, а одустати са слабијом, уз неколико изузетака за аса и краља. Ни тачна игра не брише ту предност.